Činjenica da javnost i dalje ne zna ni razlog ni pravnu kvalifikaciju postupka u okviru kojeg je izvršen pretres stana Aca Đukanovića nije slabost sistema – već pokazatelj ozbiljne, zatvorene i profesionalno vođene akcije Uprava policije Crne Gore.
U bezbjednosnim operacijama ovog nivoa, tišina nije slučajnost. Tišina je kontrola.
Odsustvo curenja informacija znači da je lanac odgovornosti bio zatvoren i da nije ostavljen prostor za upozorenja, sklanjanje dokaza ili političko amortizovanje akcije. To je poruka da se više ne igra unaprijed dogovorenih predstava, već da se postupa odlučno i bez kalkulacija.
Posebno je indikativno što je nalog za pretres pribavljen posredstvom ODT-a u Podgorici, a ne kroz kanale koji su godinama smatrani „rezervisanim“ za osjetljive predmete. To jasno ukazuje na promjenu dinamike i na spremnost da se proces vodi tamo gdje postoji institucionalna volja da se ide do kraja.
Tokom same akcije bilo je očigledno da se radi bez improvizacije – brzo, precizno i bez nervoze u redovima službenika.
Istovremeno, prisustvo predstavnika/ce Višeg državnog tužilaštva u Podgorici u samoj blizini mjesta akcije, koji/a se u javnosti percipira kao tužilac/teljka za „posebne slučajeve“, i njegova/njena vidna uznemirenost – makar po mom subjektivnom utisku – dovoljno govori o težini trenutka.
Ovo nije pitanje jednog imena. Ovo je pitanje sistema.
Ako institucije istraju, današnji dan može označiti prelomnu tačku – trenutak kada poruka postaje jasna: nema više zaštićenih, nema više nedodirljivih i nema više prostora za paralelne centre moći.
Ako Uprava policije Crne Gore nastavi ovim putem, onda prvi put nakon dugo vremena možemo govoriti o stvarnoj primjeni Zakona – bez obzira na prezime, uticaj ili političku težinu.
Država ili pokazuje snagu kroz zakon, ili je nema.
Danas je poslala poruku da je ima!!!