Crnogorska ekologija dobila je novu disciplinu: ministar odobri, drugi ministar potpiše saglasnost, a onda obojica, kad se javnost probudi, otkriju da baš i nijesu bili za to.
Jokovićev resor donese pravilnik. Ćulafićev resor da saglasnost. U pravilniku srna i lane mogu zajedno da postanu lovački plijen.
I onda — buđenje.
Ćulafić se odjednom sjeti da je ekologija ipak ekologija i da možda nije baš najgenijalnija ideja pucati na srnu dok je i njeno lane u istoj lovnoj sezoni na spisku.
Samo što je to otkriće stiglo nekako tačno kada se probudila javnost.
Prije toga — saglasnost.
Poslije toga — zgražavanje.
Još malo pa ćemo dobiti i novu ministarsku proceduru: prvo potpiši, onda sačekaj da građani negoduju, pa provjeri šta si potpisao.
A Joković je posebna priča.
Njegov resor napravi pravilnik, a ministar kao da je za njega saznao iz novina. Ako treba braniti pravilnik — tu su procedure. Ako treba objasniti pravilnik — tu je ekologija. Ako treba pomenuti EU — tu su evropski standardi.
Još samo da nam saopšte da je Brisel lično tražio da se odstrijele srna i lane, uz obaveznu fusnotu da je sve urađeno zbog evropskih integracija.
EU kao alibi za sve, a odgovornost kao poštanska adresa na koju niko ne stanuje.
Da se razumijemo: prijetnje Ćulafiću i njegovoj porodici su ozbiljna stvar i za njih treba da odgovaraju oni koji prijete.
Ali to ne znači da je ministar dobio imunitet od pitanja: ako ste protiv ovakvog lova, kako ste dali saglasnost?
A Jokoviću treba postaviti još jednostavnije: ako je ovo dobar pravilnik — zašto ga branite birokratijom, a ne svojim imenom i prezimenom?
Jer je fascinantna ta crnogorska ministarska sposobnost:
Kad se pravilnik donosi — svi su nadležni.
Kad se potpisuje — svi su stručni.
Kad se pojavi problem — niko nije kriv.
Kad se pobuni javnost — svi su zaštitnici prirode.
A kad se pomene EU — svi su odjednom evropski komesari za srne, lanad i lovostaj.
Ćulafić je, dakle, izgleda tek poslije javnog alarma ustanovio da se ekologija odnosi i na životinje koje nemaju biračko pravo.
Joković je, s druge strane, ustanovio da je najbolja strategija političke odgovornosti — proći češljem kroz kosu dok oluja prođe.
A srna i lane?
Njima ostaje samo da se nadaju da će ministri, prije nego što ponovo otkriju evropske standarde, otkriti i sopstvene potpise.
Jer u ovoj priči možda će se najlakše pronaći tragovi metaka.
Mnogo je teže pronaći trag odgovornosti — izgleda da je i ona, kao i lovna divljač, pobjegla u šumu.